Проф. др Славољуб Ђукић: Муринско Полимље од великог значаја за науку и подручје
РЕЦЕНЗИЈА Проф. др Славољуб Ђукић: Рад Муринско Полимље – студија од великог значаја за науку и насловљено подручје
Проф. др Марко Кнежевић се до сада представио јавности са више од 80 публикованих научних и стручних радова, а Муринско Полимље је четврти његов рад карактера научне студије, иако назначен као прилог за истомену монографију, јер недостају поглавља и одјељци о братствима, етнолошким, демографским, духовним и другим карактеристикама овог подручја. Овом студијом су, комплексно обихваћени бројни мултидисциплинарни садржаји са доказима од изузетне научне и друштвене вриједности за Муринско Полимље, Гоње Полимље и Пласко-гусињску област. По свом обиму, студија има око 200 страна текста формата Б5, нормалног стандарда са укупно 12 поглавља, у оквиру којих је и илустративни дио: 22 фотографије, 6 графичких карта, 23 табеле, 23литературна извора, међу којима су шест ауторови радови.
У I поглављу - ПОЛОЖАЈ И ГРАНИЦЕ МУРИНСКОГ ПОЛИМЉА преглено је дат глобални приказ географског положаја и граница Муринског Полимља у односу на окружење, као и његов саобраћајно-прометни, туристички и геополитички и геостратешки положај и значај за горњеполимски крај и ширу околину. На ову тематику надовезују се садржаји II поглавља (ПРИРОДА МУРИНСКОГ ПОЛИМЉА) са којојом су просто у генетичкој вези – и презентовани стручнном терминологијом, али и сасвим јасним и разумљивим стилом, а изложена грађа је заснована на релевантним изворима и илустрована одговарајућим фотографијама, графичким картама и табелама.
Иако садржаји III поглавља- МУРИНСКО ПОЛИМЉЕ У ПРОШЛОСТИ нису из уже струке аутора, он их је обрадио веома зналачки тако да по основу квалитета презентације исти не заостају за садржајима из претходна два поглавља. Уз то, ово поглавље је по основу временске димензије и бурних ратних дешавања на свим српским просторима, па тако и у Муринском Полимљу - најобимније, јер садржајно обухвата веома дуги временски период, почев од праисторије и античког доба, времена владавине династије Немањића, па до оба свјетска рата и НАТО агресије 1999. године. Читаоцу овог поглавља ће застати дах кад буде читао текст о плавском казамату формираном још 1941. године, једином логору те врсте на простору Црне Горе са више од 500 заточених жена са дјецом и старица из Плава и околних села. У овај логор су масовно довођене српске породице, мушкарци затим извођени и ликвидирани, а жене са дјецом и старице исцрпљивани глађу и нехигијенским условима, што је највише погађало нејаку дјецу која су умирала – било од глади, и од болести. О страдању дјеце у овом стратишту аутор наводи један цитат из књиге бившег проф. и декана Медицинског Факултета у Нишу, др Вујадина Оташевића из Горње Рженице (ПАКАО ЗАЛИВЕН ДЕЧЈИМ СУЗАМА) такође заточеника истог логора: "Код улаза у логор налазила се пекара која је радила читав дан. Из пекаре се осјећао мирис хљеба, па су дјеца излазила на балконе да га удишу. То им је био и доручак и ужина".
А велички покољ аутор је приказао веома аргументовано, без употребе стилских метафора и хипербола за којима и нема потребе, јер су извршени злочини по свирепости својеврстан хорор страве и ужаса. Наиме, толико су тешки и сурови ти злочини над нејаким становништвом, дјецом, женама и изнемоглим старим особама - да се њихово мучење сматра тежом од саме смрти. ,И док се читају редови о овом геноциду по логици ствари наамеће закључак – да и Пеко Дапчевић сноси не мали дио одговорности због препуштања величког становништва на немилост вулентарима и балистима које његове јединице поразише прије величког масакра код Андријевице и на Чакору, па је с тога била и очекивана њихова одмазда.
У IV поглављу, РЕСУРСИ ЗА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ,презентовано је стање постојећих природних ресурса (пољопривредни, шумски, водни, скијашки и планинарски), и дата стручна процена свега тога као полазне основе и уједно потенцијала од значаја са одрживи развој привреде муринско-полимског краја. На основу свог вишегодишњег научног истраживања ресурса и развојних могућности муринско-полимског подручја , и података из урађене студије ОЕЦД-а – указано је на потенцијалне могућности демографског и пољопривредног опоравка овог краја по основу економског развоја туризма, скијашког и бициклистичког туризма, планинарства и спелеолошког туризма (на Планиници), водних и биогеографских туристичких ресурса Лима, Величке ријеке и Пећке бистрице. Поред тога, и уједно као највећи потенцијал за туристичку понуду приказани су природни ресурски и природне љепоте муринско-полимског краја, посебно антропогене туристичке вриједности: историјски споменици на Чакору, Папратишту, у Горњој Ржаниици и Мурини, те духовне светиње – манастирски комплекс Свете Тројице са школом у Брезојевицамаа, велелепни свети храм Кирил и Јулита на Папратишту, црква Св. Петра и Павла на Приједолској ћафи и црква Свете Петке у Мурини.
Поглавље V се, међутим, бави приказом постојећег стања привредних дјелатности и инфраструктуре, са становишта пољопривреде, енергетике, индустрије, туризма, предузетништва и комуналне инфраструктуре, а поглавље VI – описом и статистичким подацима старосно-економске, националне и вјерске структуре становништва, са прегледом наеља и села по мјесним заједницама Муринског Полимља. Проосторно-урбанистичко планирање (поглавље VII) садржи основне информације о детаљном ппросторно-урбанистом плану развоја Мурине са обе стране Лима, и ауторове опаске са образложењем о недостацима истог плана, и погрешним пројекцијама за локацију неких објеката са еколошког становишта.
Садржаји VIII поглавља (ТОПОНИМИЈА И МИКРОТОПОНИМИЈА) су од посебног значаја са научног, националног, духовног и историјског становишта Муринско-полимског краја. Користећи научно провјерене изворе о овој проблематици, аутор је у овом поглављу дао цјеловит приказ топонимије и микротопонимије из које се види да су у истој са веома високим процентоим заступљена словенска и српска имена и називи у Муринско-полимском и Плавско-гусињском крају, уз позивање на податке који се налезе у: Дечанској хрисовуље из 1330. године и турском дефтеур за Плавску жупу из 1485. године. Ту је дат и преглед оронима и хидронима које је објавила САНУ 1983. године за: Чакор, Мокру планину, Велику, Сјекирицу и Новшиће. На основу утврђених чињеница, аутор на крају основано констатује да се у новије вријеме потискује топонимија српског поријекла и замјењује новим националним називима у средининама гдје већинско становништво чине Муслимани, односно Бошњаци и Албанци. С друге стране , у мјестима гје су већински житељи Срби, до сада није било ниједног случаја промјене албанског, односно муслиманског топонима, или микротопонима.
У IX поглављу - ДРУШТВЕНЕ ДЈЕЛАТНОСТИ посебна пажња је посвећена прегледу и развоју школства, јер су одвајкада образовање и светосавско православље били и остали најпоузданији ослонац битисања и очувања идентитета Срба на балканском простору, па тако и у Муринском Полимљу. То потврђују и подаци у овом поглављу, јер је основна школа у Велици једна од најстаријих школа на простору данашње Црне Горе (1864), а после ње и Полимска школа на Зорићу (1876) која је потом премјештања у Крушево (1892) од које се 1935. године формираше три четвороразредне школе у: Грачаници, Улотини и Мурини. Муринску школу, нажалост, прати синдром депопулације руралног подручја, те се сваке наредне године редукује популација ученика: 1960/61 – 916... 2017/18. свега 104 ученика.
Аналитичком процјеном научно пручених потенцијално развојних могућности Муринског Полимља на крају рада – аутор је сачинио обухватнију Свот анализу са упоредним приказом - недостатака, слабости и опасности, с једне стране, и предностистима, погодностима и манама, с друге стране за: пољопривреду, туризам и приватно предузетништво, а за становништво - неприлике и непогодности. Све у свему, Свот анализа по својој садржини и квалификацијама назначених развојних могућности Муринског Полимља – је од изузетног значаја, јер као таква може корисно да послужи као основа евентуалних будућих истраживања исте, или сличне проблематике, па и за израду идејних пријеката са циљем заустављање демографског пражњења и привредног развоја муриско-полимског краја.
Раније објављеним монографским студијама: Плавско-гусињски регион - услови и развој туризма (1979), Туристички ресурси и потенцијали Проклетија (1995), и Велика и Новшиће (2014), а сада и студијом Муринско Полимље – проф. др Марко Кнежевић је одговарајућом методологијом, зналачки и умешно истражио и научно презентовао насловљену проблематику својег завичајног подручја, и уједно дао стручну визију развојних могућности исте у будућности. Из наведених разлога ће након објављивања овог рада - књига Муринско Полимље бити изузетно вриједан докмумент од научног, привредног и друштвеног значаја на муринско-полимском дијелу ауторовог завичајног поднебља. Због тога са великим задовољством пепоручујем за објављивање студију Муринско Полимље.
